Biografija Stevana Stojanovića Mokranjca


Rođen je 9. januara 1856. godine u Negotinu. Preci Stevana Stojanovića vode poreklo iz okoline Prilepa u Makedoniji, odatle su doseljeni u selo Mokranje.

Završio je gimnaziju u Zaječaru; upisao se na prirodno-matematički odsek Velike škole. Kao gimnazijalac bio je član Prvog beogradskog pevačkog društva.

Godine 1879, uz pomoć Pevačkog društva, odlazi na muzičke studije u Konzervatorijumu, u Minhenu, kod Jozefa Rajnbergera. Zbog nesuglasica sa direktorom Konzervatorijuma, Mokranjac u trećoj godini studija (1883) gubi državnu stipendiju, prekida studije i vraća se u Beograd. Godine 1884. postaje horovođa pevačkog društva Kornelije Stanković. Njegovi uspesi, kao horovođe i kompozitora Prve rukoveti i Opela u ge-molu, omogućuju mu da dobije stipendiju i nastavi školovanje 1884. u Rimu, kod Parizotija, a od 1885. do 1887. na Konzervatorijumu u Lajpcigu.


Godine 1887. postaje dirigent „Prvog beogradskog pevačkog društva”. Od 1887. do 1900. radio je i kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ a od 1901. kao predavač pojanja u Bogosloviji. Bio je u to vreme slobodni zidar, jedan od članova beogradske masonske lože Pobratim.

Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnivač je prve stalne muzičke škole (1899) – Srpska muzička škola u Beogradu (danas Muzička škola „Mokranjac“), čiji je direktor bio do svoje smrti. Njegovom zaslugom osnovan je prvi gudački kvartet u Srbiji.[6][8]

Godine 1906, izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (danas: Srpska akademija nauka i umetnosti)

Video dokumentarac o Mokranjcu

Najpoznatija njegova dela su svakako Rukoveti – petnaest spletova pesama zasnovanih na folklornim motivima iz različitih delova Srbije, Bosne, Makedonije, Bugarske, Primorski napjevi, duhoviti skerco Kozar, kao i muzika za pravoslavna bogosluženja: velelepna Liturgija, iz koje je najpoznatija Heruvimska pesma, najznačajnije ostvarenje horske muzike u Srba, Opelo u fis-molu, Tri statije, Tebe Boga hvalim, Veličanije svetom Savi...


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Kuća Stevana Mokranjca u Negotinu

Слика
Кућа се одликује карактеристикама традиционалне балканске варошке стамбене куће, где је у приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња. Кров куће је четворосливан и покривен ћерамидом. Kuća je 1964. godine adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja posvećen Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, tako da su podrumske prostorije uređene za manje muzičke koncerte. Prostorije na spratu su muzeološki opremljene i sadrže veći deo zaostavštine u muzičkim instrumentima i drugim predmetima koji su pripadali Stevanu Mokranjcu. Veći radovi na uređenju kompleksa oko Mokranjčeve kuće u Negotinu izvedeni su 1980. godine.
Прикажи све

Muzička škola „Mokranjac” Beograd

Слика
Muzička škola „Mokranjac” u Beogradu je najstarija muzičko-pedagoška institucija u Srbiji. Osnovana je 21. septembra 1899. godine kao Srpska muzička škola. Matična zgrada Muzičke škole „Mokranjac” nalazi se u strogom centaru Beograda, na opštinu Stari grad, u Dečanskoj ulici br. 8.  (google mape) Muzičku školu „Mokranjac” osnovali su članovi Prvog beogradskog pevačkog društva, čiji je horovođa u to vreme bio upravo Stevan Mokranjac. Za članove Saveta Škole i nastavnike, postavljeni su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović.  Prvi direktor Srpske muzičke škole bio je Stevan Mokranjac, koji je tu dužnost vršio sve do svoje smrti 29. septembra 1914. godine, a nastavu je u početku vodilo četiri nastavnika: Stevan Mokranjac – teorijski predmeti, Stanislav Binički – teorijski predmeti i solo-pevanje, Cvetko Manojlović – klavir i Jovan Ružička – violina. Njima su se kasnije pridružili i Jovan Zorko – violina, Emil Saks – violina, Vićeslav Rendla – violončelo, kontra...
Прикажи све